dve do tri čaše. zamolila sam je da ćuti dok ja ćutim jer mi je bilo potrebno da u miru osetim ukus dunje. rakija je čudna tekućina. pijanstvo od rakije, za mene je kao da sam naduvana. no šta ja znam… napijem se od čaše vina, čašice rakije, a nisam džoint držala u ruci već godinama…
ćutale smo… smestila sam u nju sve četiri epizode. prevaru, tajnu, zaljubljenost i prijateljstvo… nisam se oslobodila odgovornosti tako. nisam zaustavila pakao. nisam prekinula niz konfuznih misli. nisam otkrila ko sam i šta želim da budem.
ćutimo i dalje… nalazimo se u nedođijama, u prostoru između logičnih nula i jedninca. na ivici razuma pre paničnih napada. tu se tucamo, dobro se tucamo… samo takav odnos nas i vuče u ponavljanje nekih radnji koje su bile lepe. odlazak u kupovinu. odlazak u bioskop. razgovor o politici. razgovor o nuli i jedinici.
ćutim… ponekad sanjam svet u kome moji izbori nisu granični. svet u kome postoji jedno stanje u kome se uklapam, u kome pripadam. jedno mesto za koje mogu da kažem moje je… znam šta radim na njemu… malu privatnu svojinu koju sam osvojila samim tim što postojim… mislim da svi imaju svoju zastavicu zabodenu u nešto… moja se nigde nije zadržala…
kontinuitet… htela bih da zabodem tu zastavicu u sebe, a da ne probodem vitalna mesta… da preživim..
izgubljena рече,
мај 18, 2009 @ 10:40 pm
…takav svet ce postojati samo ako ga ti sama mukotrpno stvoris i svake sekunde cuvas od zemljostresa, katastrofa i najveceg ljudskog prijatelja i neprijatelja – samog sebe! Ne mrzi sebe vec voli ceo svet. Ako smatras da si nesavrsena jer nisi takva, kakvu te svet zeli, zamisli da je svet nesarvsen zato sto te ne prihvata takvu kakva jesi…..
lesbianonxanax рече,
јун 7, 2009 @ 8:34 pm
hvala na ovom divnom komentaru