Ko si ti?
Pitam sebe ovo pitanje već godinama.
Ko si ti?
Nepoznata žena je došetala u moj život i pitala me je da pođem sa njom na put. Put oko sveta… Nisam znala da put oko sveta znači put u malo pakla i malo olakšanja od pakla. Pošla sam. Ne znam da li sam sebi ikada oprostila to što sam krenula na taj put.
Čime je počeo put. Nekom smrću. Umrla je jedna da bi se rodila druga. Beskrajne smrti i rađanja. Tako ženske i prirodne teme. Tako dugačke i bolne teme… ciklusi i procesi. Krugovi i spirale, matrice i materica, nule i jedinice. Put oko sveta znači put između i put izvan svemira… Između… Pomisliš, nema ništa između, nema ništa izvan.. Ali u tom prostoru leže odgovori, procesi, želje, navike, verovanja, norme, ogledala… Čudna ogledala, iskrivljene prizme, realnost u negativu…
Pošla sam i putovala… Nadala se mnoštvu, a dobila sam jedno… Sebe… Samu… Između i izvan… Sa ogledalom, za svaki slučaj.. Kada hoću da budem princeza ili da pogledam ponovo, sebe…
Ko si ti?
Pitam ljude oko sebe:
Ko ste vi? Ko vas je pozvao? Kako ste se ovde našli? Kako ste se tamo našli? Zašto ste otišli? Da li ćete se vratiti? Da li ću ja biti tu kada se vratite?
Ko ste vi?
Ko sam ja?
Nervozno čekam da se desi budućnost… Da ulozi postanu stvarnost. Da put od glupe do pametne nešto učini… Preobrazi i okolinu… Ali ne ide to tako… Draga, ne ide to tako…
Svedeni na trenutak… Svaki trenutak je priča… Život nije u profitu i informaciji… Negde je između i izvan.. .
Negde tako blizu da ne možeš da ga ugledaš i tako daleko da ne možeš da ga dohvatiš… Možeš samo da zamisliš, da zatvoriš oči i da živiš…
